Građevinsko preuzeće “Trula greda”

Odem turistički u Kragujevac da vidim moju prijateljicu Mariju. U Ulici Žarka Cvetkovića broj osam naiđem na restoran “Gastro komitet 27”. Zovnem Mariju, kažem joj gde sam, da je čekam i ona potvrdi da će doći. Počinje kiša i ulazim unutra jer bi u bašti pokisli i Marija bi pokvarila frizuru, odnosno njenu veliku, lepu, crnu, kovrdžavu kosu. Sedam za sto, a preko puta mene za dva spojena stola sedi grupa ljudi koja razgovara, jede i pije.

Jedan od njih kaže: – Da vam pričam, ljudi… Vi znate das am ja građevinski inspector. Odem ja na gradilište u kontrolu. Na sve strane se čuju povici “slaba nam je za štita na radu”. Još glasniji su povici „dokle će socijalno da plaća zbog razbijenih i usijanih glava“? Nisam hteo da pogledam šta “kaže” statistika o povredama na radu već krenem na lice mesta, to jest u Preduzeće „Trula greda“. Saznam da je zaštita u njihovom preduzeću besprekorna. Svakog jutra nadzornik Pazić strahujući da se radnicima ‘što ne dogodi, obilazi ih i proverava da li svi imaju overene zdravstvene knjižice! Zatim radnici stanu u red, a drug Pazić svakog čvrkne u glavu ciglom. Proverava obostranu otpornost. Tvrdoglave ljude smatra najboljim radnicima. Njih šalje na najveće visine. Tvrdoglavi nisu dobiju nikakav zaštitni konopac niti im se prave skele. Njima je naređeno da u slučaju pada obavezno tresnu na glavu, da bi ostali čitavi. Na rad u preduzeće prime dva fudbalera i golmana u “prelaznom roku”. Fudbaleri su zaduženi da onog radnika koji padne s manje visine uhvate volejom i vrate na radno mesto! One sa veće visine hvata golman. Higijena na radu je takođe zastupljena. Odbor za higijenu svakom radniku kupi sapun i četkicu za zube. Tako sad niko ne može da ih “uzme na zub” da ne vode brigu o higijeni na gradilištu. Brine se i o psihološkim traumama porodice radnika.

– Šta ti kaže žena kad se vratiš s posla? – pita Pazić jednog radnika.

–  Pa, ovaj, kaže mi “hvala Bogu kad si se vratio živ i zdrav. Manje bih strahovala da si postao pilot!”

– “A šta tebi kaže?” pita drugog.

– Meni ništa!

– Kako? Zar ne brine?

– Znate druže nadzorniče, ja nisam oženjen. Mene čeka majka i u ruci drži broj stanice za Hitnu pomoć. Za svaki slučaj.

Kao što vidite, zdravstvena zaštita u Preduzeću „Trula greda“ vrlo je uspešno sprovedena. Saznam da će uskoro biti na još većoj visini. Odbor za zaštitu na radu seli se na trinaesti sprat.

– Hajde, ne zajebavaj više. Evo stiže pečenje. – kaže mu prijatelj I prekinu njegovu besedu.

U tom momentu ugledam Mariju kako ulazi na vrata sklapajući kišobran dok me gleda I smeši se. Pozdravimo se I sednemo a društvance pored nas navali na pečenje.