Pošalju me iz redakcije na seminar proizvođača aviona u Barselonu. Sedim u četvrtom ili petom redu (ne sećam se tačno), slušam šta govore i beležim po nešto, za šta smatram da mi je bitno. U jednomn momentu izlazi predstavnik Sjedinjenih Američkih Država za govornicu i kaže: – Naši avioni su toliko veliki da nijedan ne moze sleteti na aerodrom u Los Anđelesu.

Posle njega za reč se javi Nemac i predsedavajući mu odobri da govori. Kaže nemački predstavnik: – Naši avioni su toliki da nijedan ne može sleteti na aerodrom u Frankfurtu.

Nervira Rusa pored mene koji mi je već mnogo puta reao da oni lažu i traži reč od predsedavajućeg. On mu odobri a Rus ustaje i kaže meni, pošto zna odakle sam i šta sam: – Slušaj sad šta ću da im kažem i piši. – Naravno. – odgovorim ja i očekujem neku šalu, pošto sam ga ranije upoznao kao neozbiljnog čoveka i kad su najbitinije stvari u pitanju. Izlazi on polako za govornicu, praveći se važan. Namešta mikrofon i nakon pozdrava počinje: – Ja sam jednog dana krenuo svojim avionom sa jos 22 kopilota. U zadnjem delu aviona čuh neko zujanje. Tad ja rekoh 18. kopilotu: – „Sergej, idi vidi šta je to“.

Sergej ode džipom u sredu poslepodne. Vraća se u subotu prepodne i kaže: – Gospodine kapetane? – Reci, Sergej. – Nismo zatvorili prozor od VC-a. Uleteo Boing 747 i zuji oko sijalice.

Na te reči mnogi se nasmeju, a Američki predstavnik ljut usta i ode.