Odlučim jedne godine da odem sa ženom na more. Izaberem Crnu Goru, tačnije Ulcinj. Žena se složi sa mnom i odemo tamo. Granica je blizu pa smo mislili da pređemo malo i do Albanije i vidimo kako se tamo živi. Nađemo tamo neko odmaralište koje se zove „Vila apartmani ‘Savo'“. Mislim da se nalazi u ulici koja se zove Mujo Ulcinjaku. Parkira žena automobil na njihov parking i odemo unutra. Zakupimo apartman i krenemo u sobu. Kažem recepcioneru: – Ponesite nam kofere. – Ponesite ih sami. Bolje ćete noćas spavati.

Znajući da su Crnogorci teške lenčuge (bar u vicevima) ne naljutim se na njega. Čak i prihvatim kao šalu pomislivši da i on zna taj vic pa ga je u toj situaciji iskoristio. Posle se setim i da je možda zbog nečeg (ne nas) već ranije bio ljut. Odemo mi gore i raspakujemo se. Nakon tuširanja žena legne na krevet i zaspi, a meni se ne da da spavam. Pošto je vedro i toplo sednem ja na stolicu koja se nalazi na terasi. Pored, na terasi susednog apartmana, su muž, žena i njihov sin. – Dobro veče, komšije. – kažem im ja na šta mi oni otpozdrave.

Nakon desetak minuta odu oni unutra. Čujem ja razgovor kako će da spakuju dete u krevet i posle imaju seks. Iako sam hteo i ja da idem leći odlučim se da ostanem i oslušnem malo. Možda “nešto i naučim”. Samo što su počeli ulazi njihov šestogodišnji sin, prekine ih „u poslu“ i pita: – Šta to radiš, tata? – Znaš da si uvek želeo brata? Stavljam brata u tvoju majku i on će se pridružiti našoj porodici za devet meseci. – U redu. – odgovori mu dečak i ode.

Sledeće večeri sedimo ja i žena na terasi. Nakon pola sata izlazi mali šestogodišnjak na terasu i plače. Par minuta nakon dečaka na terasu izlazi i njegov otac. Videvši ga sa suzama na licu, zabrinuto pita: – Šta je bilo, sine? – Tata znaš kako si stavio brata u mamu za mene? – Da znam. I? Što plačeš? – E pa jutros je dolazio recepcioner i pojeo ga.

Ne možete zamisliti izraz očevog lica i šta je bilo posle a mi smo pobegli u apartman da se ne smejemo pred njima.