Odem u selo Nikojevići, odakle mi je baba (majčina majka) da berem pečurke. Pošto sam se odmorio, spremim se i sa biciklom i kesama odem u šumu da ih tražim. Nakon 45 minuta zadesim se na jednom kraju šume. U tom momentu ugledam kako je sused Dobrivoje uhvatio ciganku i ciga koji kradu voće iz njegovog voćnjaka. Cigo nekako skoči sa drveta i pobegne u žbunje, a Dole sačeka ciganku. Drži repetiranu pušku u ruci i čeka je da siđe sa drveta. Kako siđe, krene da moli: – Izvini kume, molim te. Nisam htela. Radi mi šta ‘oćeš, samo nemoj da me ubiješ.

Za to vreme cigo sve gleda i čuje iza zbunja, ali ‘ajd’ izađi… Čovek ima pušku. Vidim ga ja gde je, ali hajde da vidim šta će biti do kraja. I tako pošto je Ciganka izuzetno lepa, Dole odluči da „naplati“ štetu i kaže: – Dobro. ‘ Ajd’ digni bluzu da ti vidim sise.

Ciganka podigne bluzu, a Dole će: – Au, što mi tako ne rode jabuke! E, ‘ajd’ sad digni suknju.

Ciganka se nećka, ali tu je puška i mora. Digne ona suknju, a Dolu sinu oči i prokomentarisa: – Au, da mi tako žito rodi. Dobro, ‘ajd’ se sad okreni, da ja vidim kak’e će mi bundeve da rode.

Okrene se ona, a Dole će: – Lepo Boga mi, lepo… E sad da naprskam protiv korova.

Skine gaćice i naguzi ciganku. Gleda to cigo iza žbunja. Ovaj jebe, a muda ko u bika.

Ciganka ječi, a cigo iza žbunja kune: – E kol’ka muda imaš, e tol’ki ti grad sve što rodi pobio.

Dole “obavi posao”, pusti preslatku Ciganku i svako ode svojim putem.