Odem pre nekoliko dana u Zenicu. Tamo u Bulevaru Eshera Eze Arnautovića u blizini Jalijske džamije ima kafić „Bar bulevar“. Sedim tamo malo ispred podne i pijem “Pepsi kolu”. Na pet metara od mene, za drugim stolom sede dva čoveka. Po govoru i akcentu prepoznajem da su domaći, odnosno Bosanci. Kaže jedan od njih onom drugom: – Šta ti misliš? Kako da napravim crno dijete. – Ne znam. – Znam. Sad ću pozvati jednog crnca iz španskog kontingenta UNPROFOR-a. – Zovi.

Zove ga on, a prijatelj mu kaže: – Prebaci na spikerfon da čujem i ja. – U redu. – Da (odgovara Španac na solidnom srpskom). – Hej, Rodrigo. Kako uspevate da pravite crnu decu? – Pa, znaš kako, Nazime? Da li imaš „batinu“ od najmanje 25 centimetara? – Nemam baš 25, ali je blizu. – A da li ti je obim najmanje devet centimetara? – Nije. – Vidiš. Postoji problem. Svetlost ulazi unutra.