U 16.42 kreće voz iz Čapljine za Sarajevo. Osim mene u kupeu trečeg vagona sede Kinez, Amerikanac, Bosanac i Nemac.

U jednom momentu ustane Kinez i baci kroz prozor košaru punu riže. Amerikanac ga pogleda i začuđeno pita: – Zašto si bacio rižu? Pa šteta je… – Ma, u Kini imamo riže k’o pijeska – kaže Kinez.

Malo kasnije, ustane Amerikanac i baci svežanj dolara kroz prozor. Nemac se prenerazi i pita ga: – Zašto si bacio dolare van? – Pa, mi u Americi imamo dolara k’o u priči – odgovara Amerikanac.

Sjede mi i dalje tako. U jednm momentu, nakon pola sata, Nemac pogleda Bosanca, a Bosanac mum mašući kažipstom desne ruke kaže: – Da se nisi usudio. Nemoj de da ti slučajno padne na pamet.

Nemac odustade, mi se nasmejasmo I nastavismo mirno putovanje.