Upiše moj mladi sinovac Građevinsko-arhitektonski fakultet u Niškom univerzitetu. Uči prvu godinu, a ja odlučim da odem i da ga vidim. Po redu vožnje voz treba da stigne oko 15 sati u Niš i da me sinovac sačeka, ali ja naiđem na prijatelja Željka Čelikovića koji kreće u Niš na višednevno takmičenje u atletici gde vozi svoje mališane iz njegovog Atletskog kluba “Užice”. Poveze me on u ogromnom džipu i mi stignemo mnogo ranije. Pošto mu nije prvi put da dolazi u Niš odveze me tačno do zgrade fakulteta koji je i on studirao. Uđem u zgradu I kako uđoh naleteh na mog Vukana. Nakon iznenađenja i pozdrava predloži mi kroz zezanje da idem sa njim na predavanje što ja prihvatim. Sedamo u prezadnji red pored njegovih drugarica i drugara koji se smeše videvši me. U tom momentu ulazi profesor koji im u prvom semestru predaje jedan novi stručni predmet koji do tada prethodne generacije nisu imale. Oni ga vide prvi put jer je tek dobio posao profesora na fakultetu. I nakon pozdrava i uvodnih reči on počne sa predavanjem a ja ućutim i počnem da slušam. Kaže on “nama”:

– Kad zasnujete radni odnos u građevinskoj firmi, ako vas šef ili gazda maltretira što ne radite dobro morate malo i da im uzvratite, ali na kulturan način da ne bi ste imali problema.

– Piši sve što kaže. – kažem ja sinovcu

Profesor nastavlja predavanje.

Pod 1) Nikada ne ulazite u kancelariju tiho. Uletite zadihani sa zabrinutim izrazom na licu. Ne bi bilo na odmet da se užurbanim korakom prošetate hodnicima kako bi se bat vaših koraka čuo izdaleka.
Pod 2) Vaš sto mora uvek biti pretrpan papirima tako da se nikad ne može naći onaj koji je potreban. Čak iako znate u kojoj se fascikli on nalazi, to nemojte pokazati. Kopajte po onim fasciklama u kojima sigurno nećete naći onaj pravi.
Pod 3) Ako vas bilo šta pitaju, nikada ne odgovarajte kratko niti o suštini. Zamutite stvar toliko da niko ne može da vas uhvati ni za glavu, ni za rep.
Pod 4) Nastojte da ne budete nikad na radnom mestu u vreme kada ste sigurni da će vas pozvati zbog nekog značajnog posla. To će ostaviti dvojaki efekat. Oni koji su vam potčinjeni misliće da bez konsultacije s vama problem ne može da se reši, a oni koji vas traže telefonom biće uvereni u to da ste vi izuzetno zauzeti.
Pod 5) Istovremeno se bavite sa što većim brojem poslova i ne dao Bog da bilo koji od njih završite.
Pod 6) Preporučljivo je raditi na onim problemima za koje ste sigurni da ne možete ništa pametno smisliti. Tako ćete biti maksimalno zauzeti, a u posao ćete uključiti i veći broj ljudi koji će o vašem radu govoriti samo najlepše.
Pod 7) Nikad ne rešavajte bilo kakve probleme odmah, čak i ako su oni beznačajni. Saslušavši nekoga recite da ste baš u tom trenutku zauzeti. Možda će vam se u početku to činiti veoma teško, ali ćete se veoma brzo naviknuti na to, a možda ćete tako steći i veću kvalifikaciju. Nikad ne rešavajte i ne preuzimajte bilo kakvu odgovornost.
Pod 8) Vaše odluke moraju biti protivurečne i jedna drugu moraju isključivati. Potčinjeni će se naći u vrtlogu, a vi ćete s njima voditi diskusije, držeći se paragrafa broj sedam.
Pod 9) Nikad posle završetka radnog vremena ne izlazite sa službenicima koji su vam potčinjeni. Umorno odgovarajte na njihovo „do viđenja“, premeštajući papire iz jedne u drugu fasciklu. Neka to, ni u kom slučaju, ne traje samo 10 minuta, jer će svi drugi misliti da vi ostajete u kancelariji do kasno u noć.
Uostalom, kako biste drugačije završili sve poslove kad je radno vreme kratko. Ono nije dovoljno za vašu bujnu aktivnost.

Videvši da u tom momentu ulazi pravi profesor student četvrte godine sedne u drugi red amfiteatra da “sluša” predavanje.  Nakon zbunjenosti studenti shvate šta se desilo i tiho se smeju da pravi profesor ne primeti. Posle predavanja napolju je dosta smeha i lepog druženja, a ja i sinovac odosmo u restoran na ručak.