Odem turistički u Banja Luku. Kad sam stigao prvo sam otišao u Restoran “Slap”, koji mi je preporučio nepoznati prolaznik, da nešto pojedem. Sedim i čekam naručeno. U jednom momentu nailazi čovek sav plav od batina mada hoda normalno. Prepozna ga čovek što sedi za susednim stolom, ustane i priđe mu. Pita on njega: – Šta ti je čoveče? Hajde sedi.

Nakon što sede počne da priča dok svi prolaznici i gosti slušaju: -“ Odem ti ja do kuće Milorada Dodika (kako to reče muk i tišina). Kucam mu na vrata, a on se nervozno prodere”: -‘ Ko je bre, majke mu ga nabijem?!’ – „Otvoriiii mi vraaaaata Milorade”, ‘zapevam ja zezajući se. Posl’o me Miroslav Lajčak’. –‘ A ko si ti da te on šalje’?! – ‘Ja sam doktor Dulitl, Milorade’. – ‘Pa što je tebe posl’o? Ti si doktor, a ne pregovarač?!’ – ‘Znam Milorade, al’ ja jedini znam pričat’ sa životinjama’. Tad izađe neki čovek i ničeg se više ne sećam do buđenja u Hitnoj pomoći.” – Ha, ha, ha… Koja si ti budala.