Odem turistički sa ženom u Sarajevo. Posle obilaska Grada sednemo da odmorimo u Kafani “Bistro Sami” koji se nalazi u Zagrebačkoj ulici. Za susednim stolom sede neki ljudi i jedan od njih počinje sa pričom. Kaže on ostalima: – Da vam ispričam kako nastaje trač? – Hajde. “Baš me zanima”. – kaže jedan od njih šaleći se. – Ide Suljina djevojka ulicom i reče komšinici “dobar dan”. Onda je ta rekla Fati “vala viđeh onu Suljinu, reče mi ‘dobar dan’”. Potom Fata Senadi “rekoše mi da se ona Suljina jedva javi kome”. Sledi Senada koja kaže Amiri “reče mi Fata da je vidjela onu Suljinu, nešto nervozna bijaše kad joj se javljala”. Sledi Amira koja Muniri “čuh da je ona Suljina nešto nervozna, mora da ima problema”. Odmah sledi nastavak. Kaže Munira Đulsi “čuh da je ona Suljina puna problema, samo šuti, ni s kim ne priča”. Dalje prenosi Đulsa Rasemi “vele da je ona Suljina skrenula od problema, dugovi i krediti sigurno”. Na kraju finišira Rasema Hašimi koja keže “rekoše mi da ona Suljina ima kredita do guše. Za šta li ih je uzimala pobogu”? Žene su čudo.

Na te reči prisutni se malo nasmeše i nastave druženje.