Sedim na Veterniku u Ulici Tri bagrema broj 20, tačnije u Restoranu “Kod Duće” i čekam prijatelja. Za susedni sto sedaju dva čoveka. Dok ga čekam uživam gledajući kako prolaze mnogo lepe žene i slušam njihov razgovor. Jedan od njih počinje da se “izjada” onom drugom i kaže: – Treba da idem sa ženom i decom na godišnji odmor. Ne znam da li su sve žene takve ili sam jedino ja takav „srećnik“ zaista ne znam”

– Kako?

– Slušaj. Ako moja žena zna gde će… Onda ja nisam normalan!

– Pa šta je problem? – pita ga on.

– Ona ili ja, neko ‘nije u vinklu”. I kako to obično biva, mi muškarci smo uvek dežurni krivci, baš kao što sam i ja kriv što već mesec dana ne mogu da pronađem smestaj.

– Pa kako?

– Ja više ne znam ‘gde udaram’ i zaista evo već prođe mesec dana, ja još uvek ništa nisam pronašao!. Kako se ona probudi, ja tako “dobijem” drugu maršutu. Ako sam tri dana tražio Paraliju, a ona u toku noći pročita da ima trave, ujutro me sačeka ‘naređenje’ “traži neko drugo mesto, tu ima trave”. Opet, tražim dan, dva, tri, pronađem, pokažem, ona sva srećna, mislim “hvala ti Bože, konačno se pakujemo, ali ujutro me sačeka poruka: “Ne uplaćuj depozit, ima ježeva! Hajde, ljubim te, nešto drugo”. Ako ne dobijem neku dioptriju dok ne pronadjem smeštaj, u životu naočare neću nositi. I opet sve ispočetka! Već kad vidim sliku apartmana kad neko postavi, ja znam i koje je mesto, i kvadraturu, i koliko soba i kreveta ima. Sve znam. I evo juče pronađem sve zaista odlično, lepo, novo, čisto, svi zadovoljni! Legnem da spavam i mislim “sutra prvi ustajem, ona radi drugu smenu, idem odmah da uplatim depozit i ne interesuje me više ništa”. Noćas u 2.15 me budi da mi kaže da tamo ima struje. Ja bunovan, sunce ti, ne znam je li jutro ili noć, dolazim sebi iz svih pravaca, pitam “Kakve struje ženo? Pa naravno da ima struje, nije tamo kameno doba!”

Smeje se čovek a narator nastavlja: – Kaže ona meni “Ma ne te struje. U more ima struje, odnelo je već nekog”. Sedim onako u mraku, nisam još ni došao sebi, ona već zaspala kao beba, a ja u pola tri mislim “sunce ti tvoje”…. Da mi je da te stavim na dušek i turim na tu struju pa nek te nosi u tri lepe materine da se odmorim kao čovek”. I ja tako u krug jer eto u Leptokariju ima talasa, u Parajliji trave, a Sarti ima struje, nosi sve u tri lepe, a ježeva… Da me ubiješ ne mogu da se setim gde ih ima. Evo prolazi i jul mesec, ja dalje od kompjutera nisam mrdnuo, a mogao sam obaviti već dva letovanja.

– Koliko ja vidim nije tebi lako. – kaže mu prijatelj podržavajući ga

– Da znaš da nije. Slušaj dalje. Ne mogu više čoveče, mene je sramota više da se oglašavam i tražim smeštaj. Jednom pišem “Potreban apartman, isključivo Paralija od 02. jula do 12-og. Za par dana kucam sledeći oglas “Potreban apartman, isključivo Leptokarija od 07. do 17. jula”. Pa sledeća objava “Potreban apartaman, isključivo Sarti od 10-od do 20-og jula”. Dok se meni ljudi jave za Leptikariju, ja već uveliko tražim Paraliju, dok dobijem ponudu za Paraliju ja već trazim Sarti, dok…. Mene će već izbaciti iz svih tih grupa za letovanje, života mi. Kako se ti dogovaraš gde ćeš na more? Ko kod tebe traži smeštaj? Nama je ovo prvi put da idemo u Grčku. U životu je nisam video, a ja znam sve o svakom mestu i kakvo je, i koliko je, i kakvi su talasi, i koliki su ježevi, i gde „udara“ struja… Imam osećaj kao da sam rođen tamo. Meni se činilo da nas ovo leto Grčka neće videti, da ću ja aranžman tražiti do nove godine. Prvo hoće živo mesto, da ima sve. Provod, restorani, turbo… E sad bi joj možda više prijao mir i tišina. I koje god mesto da nađem na tom “Guglu” da ga jebem… Ko ga izmisli… Možeš pročitati sve i svašta i pozitivno i negativno, a ova moja se odmah “parkira“ na “Gugl”, pa na komentare i odmah se zalepi za sve što je negativno

– I šta ćeš sad?

– E, našao sam sad Vrasnu… Mislim da je Vrasna. Čekam je da dođe sa posla. Lepo sam skinuo na telelefon slike apartmana. Stvarno je lep apartman i neka mi Bog oprosti, ali ja ću još reći da se mesto zove “Nea Panaridos”. (u tom monetu i ostalije gosti u bašti restorana okreću se I slušaju ga šta priča). Proverio sam da to i slično nema na “Guglu”. Kad pita kako ne može da pronađe ništa na “Guglu” o tom mestu, reći ću “Pa ne možeš. To je malo mesto. Odmah pored Vrasne, ali mirno, tiho, lepa plaža, ni trave ni ježeva, ni struje” pa kad uplatim depozit, onda ću joj reći istinu pa šta mi Bog da (prisutni se lepo nasmeju a on nastavlja). Možda nije lepo od mene, ali drugačije ja more neću videti majke mi. Ne znam šta ima u toj Vrasni, al’ sve se plašim da neko ne napiše da ima buba švaba… To nam još jedino nedostaje, a da ga jebeš ima ih svugde, samo ‘ajde, objasni to ovoj mojoj. Da mi nije žao dece, odveo bih je na bazen i “evo ti kupaj se”. Ovde nemas talasa, ježeva ni struje. Jebalo te sve, da te jebalo. E sad ostaje mi da se nadam da neću pogrešiti što ću izabrati Vrasnu. Samo da se dočepam mora i plaže pa šta mi Bog da.

Nakon “izveštaja” prijatelju čovek dobije aplauz i piće od drugih gostiju koji mu se zahvališe na ideji jer imaju sličnih problema.