Jednog dana, za vreme lepog, sunčanog, letnjeg dana, sedimo kod mog prijatelja u dvorištu njegove kuće, ja, on, naše žene i deca. U jednom momentu jedan od njegovih klinaca kaže: – Tata, hoću picu. – Hoću i ja. – kaže moja devojčica. – Hoćemo li da naručimo? – pita on ostale. – Molim te, tata. – Naruči. – Dam ja “odobrenje”. – Uraaaa!! – obraduju se klinci i odu da nastave da se igraju.

Zove prijatelj piceriju da naruči picu. Javlja se operater: – Pica servis! Izvolite! – Dobar dan! – Dobar dan. Izvolite. – Želim da naručim četiri pice. – U redu! Mogu li prvo dobiti Vaš JMBG? – Moj JMBG!? – Da. – Šta će Vam to? – Instalirali su nam novu tehnologiju! – Pa kakve to veze ima sa picama? – Tako povećavamo brzinu usluge, što je u Vašem interesu! Hoćete biti ljubazni da mi date Vaš JMBG. – Ne razumem… Čekajte da pogledam! Pišite: JMBG 2709969710345. – Hvala Vam, gospodine Petroviću. Samo da proverim podatke iz naše baze. Vidim da živite u Nušićevoj ulici i Vaš kućni telefonski broj je 2601595. Vaš broj na poslu je 3301572, a Vaš broj mobilnog sa kog zovete je 0657921483. Vi sada zovete sa mobilnog telefona. – Da… Kod kuće sam. A odakle Vam sve te informacije? – Pa umreženi smo, gospodine. – Sa kime ste umreženi? Sa DB-eom ili mojom firmom? – Gospodine, budite ljubazni, recite Vašu narudžbu! – Donesite mi na kućnu adresu četiri velike šumadijske pice, sa ljutom papričicom… – Mislim da Vam to nije dobra ideja, gospodine. – Kako to mislite? – Gospodine, Vaši zdravstveni podaci iz elektronskog kartona govore da imate povišeni krvni pritisak i visok nivo holesterola. Žao mi je, ali polisa Vašeg dopunskog zdravstvenog osiguranja ne pokriva i taj rizik… – Pa što mi onda možete preporučiti? – Mogli biste naručiti našu bezmasnu soja-picu. Uveren sam da će Vam se dopasti. – Zašto to mislite? – Pa, prošle nedelje ste u knjižari kupili knjigu „Gurmanska jela od soje“. Zato sam Vam to predložio. – U redu, u redu. Dajte mi onda četiri velike soja-pice. Koliko Vam dugujem? – To bi trebalo biti taman za Vas, Vašu ženu i Vašeg sina I prijatelje. Sve skupa, zajedno s troškovima dostave, 4.200 dinara. Kako plaćate? – Kao i uvek, kreditnom karticom. – Oprostite, gospodine, ali bojim se da ćete morati platiti gotovinom. Prekoračili ste dozvoljeni minus na kartici. – U redu. “Skočiću” do bankomata i doneti novac pre nego vaš dostavljač stigne. – Neće ni to “ići”, gospodine! Imate prekoračenje i na tekućem računu. – Nema veze. Samo pošaljite pice. Pripremiću novac. Koliko vam vremena treba za dostavu? – Malo smo zatrpani u ovom trenutku. Oko 45 minuta. – Kako bre!? Najmodernija tehnologija, umreženi ste, a treba Vam više vremena nego pre!? – Gospodine, ako Vam se žuri, možete doći do nas, ali biće Vam nezgodno voziti pice na motociklu. – Kako znate da vozim motocikl? – Ovdje stoji da kasnite s otplatom lizinga za auto, pa Vam ga je lizing kompanija oduzela pre dva meseca. Ali, Vaš skuter je u potpunosti otplaćen, pa sam pretpostavio da ćete samo tako doći po Vaše pice. – Ne, ipak ću doći gradskim prevozom. – Gospodine, prema našoj evidenciji, Vaša mesečna karta nije dopunjena za ovaj mesec! – Ma nosite se u tri lepe materine… – Gospodine, preporučio bih Vam da pazite što govorite! Već imate dve prekršajne prijave zbog remećenja javnog reda i mira 2018-e, i zbog vikanja na saobraćajnog policajca 2024-e. – Alo, bre, pa ja sam nazvao pica servis, a ne policijsku stanicu… – Gospodine, znamo i za Vašе imе, pod kojim pišete veoma oštre komentare na blogu TV N1! – Ma šta mi reče… – Da i ne spominjem sajtove koje posećujete… – Ama čoveče, hoću četiri pice!!! – Želite li još nešto, gospodine? – Ne, ništa više. I nemojte zaboraviti četiri koka-kole gratis, kako piše u Vašem oglasu! – Oprostite, gospodine, ali naš oglas ima klauzulu da ne smemo nuditi besplatnu “Koka-kolu” dijabetičarima! I molim Vas da dočekate našeg dostavljača, jer se boji psa. Vi imate vašeg kućnog ljubimca i kako vidim, još niste vodili kod veterinara da ga vakcinišete. – Ma da se ti nosiš u pizdu lepu materinu. – kaže mu moj prijatelj I prekinu vezu na interfonu telefona dok se mi smejemo.

Odem do prodavnice i kupim piće i hranu za sve i to na drugom mestu po naređenju domaćina I dok ja odlazim on kaže: – Neka me tuži što nisam kupio kod njega… Budaletina jedna.