Sedim u jednoj kafani na Baščaršiji u Sarajevu. Za susedniom stolom sede tri čoveka. Po govoru prepoznam da su Srbin, Hrvat i Bosanac Musliman. Nakon nekog vremena, slušajući njihov razgovor shvatim da su sva trojica veliki nacionalisti i nije mi jasno kako mogu da sede zajedno. Odlučim da slušam njihov razgovor očekujući neko “političku raspravu na visokom nivou”. Kaže Bosananac drugoj dvojici: – Šta vi mislite da posadimo “Drvo mira”, a da se niko ne uvredi? – Može. Ja predlažem kajsiju. – kaže Hrvat. – Ne može. Zato što ima ono “kaj”. – Kaže Bosanac. – Hajde onda da posadimo breskvu! – predlaže Srbin. – Ne može jer ima ono “bre” – uloži Hrvat primedbu sa kojom se Bosanac složi. – Hajde, da prema svima budemo fer, da posadimo vinovu lozu. – predlaže “amandman” Bosanac.
Gledam ja kako se Srbin i Hrvat pogledaše i nakon par sekundi pristanu: – U redu. Može. – kaže Hrvat. – Slažem se i ja – aminuje Srbin. – Onda smo se dogovorili. Odoh ja da nešto obavim pa se vidimo sutra. – kaže Bosanac, pozdravi se sa njima i ode a Srbin i Hrvat ostanu da sede.

U jednom momentu, nakon par minuta seti se Hrvat i kaže Srbinu: – Kaj ti bokca. Pa on nas zajeba. Vide li ti kako on nas zajeba obojicu? – Kako? – Pa vinova loza… Em zelena, em se obrezuje! – U Bog te.

Čuvši to većina gostiju, koja je takođe bila u toku njihovog razgovora lepo se nasmeja.