Studiram Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Beogradskog univerziteta. Tamo  upoznam drugog studenta iz Vranja s kojim sam se sprijateljim. Dolazi ponekad na Zlatibor pa svrati do mene u Užice. Tad upozna i moju porodicu, među kojima i mog brata s koji je takođe sprijatelji. Jednog dana stiže neki poziv meni i bratu. Pošto je u toku politička “bura” oko inicijative Milorada Dodika da se Republika Srpska odvoji od Bosne i Hercegovine majka se uplaši da nam nisu stigli pozivi za vojsku. Reče nam za poziv i ja joj kažem: – Daj da vidim.

Otvorim pismo i vidim da je to poziv mog druga Jezde da ja i brat dođemo u Vranje na njegovu svadbu. Majci bi lakše, a brat i ja odlučimo da odemo. Dođemo mi tamo ostavimo poklone, čestitamo i sednemo. Oni govore malo drugačije, a mom bratu je taj govor mnogo smešan. Za razliku od mene, znajući da ne ume da se uzdrži kad se zasmeje ja mu kažem: – Nemoj da se smeješ kao debil.
Obeća on i nakon nekog vremena “voditelj programa” (čauš”) uzima reč i kaže: – Zamoljavaju se gosti da si sednu, devojke ‘oće kite. Takođe, moli se mlada da ne srče supu, smeta ozvučenju. Mole se deca da se ne igraju lastiša s’ kablovi od muziku. Zete, nemo’ da ješ’ govna, a vi gosti izvol’te. Mole se gosti da ne bacaju kosti po pod, izaćiće torta na kolica. Zamoljavaju se gosti da ne bacaju bombe, iskače sarma iz tanjira. Mole se gosti da ne pipaju pevaljku s’ masni prsti.  Moli se mlada da siđe s’ astala, trunjavi supu.  Molimo komšije iz susedno selo da ne izuvaju opanci ispred šatru. Morete unići i neizuveni. Zamoljavamo gosti da ne sedaju neizbalansirano na klupe, povezane su sa stolom. Će imamo leteće svinjske glave ako se ne pazi! Zamoljavaju se gosti da se ne penju na jabuku kod svinjca, biće posle dezerter pita od jabuka. Moli se kolo da ne vitla u levo nakon izlaska iz šatru, će se zavali neko u septičku jamu. Ne radi nam poklopac od istu! Molimo goste da ne sole salatu s’ prst kojim čačkaju nos! Moli se pevaljka da se bosa ne pentra po ‘astali, žale se gosti da salata nije dobro oprana! Pronalaze zemlju u njojzi! Molimo babu iz levi ćošak d’ode da s’ presvuče, navlači zunzare na torte! Zamoljavamo gosti da potraže deda Rajkovu protezu ispod astal. ‘Oće naruči pesme za 100 evri, al’ ne razumemo koje! Molimo goste da ne zakačuju pevaljci pare na tregeri od bluzu, ugrožavaju pogled na sisojke! Molimo koleginicu iz muzički sastav da se ne upucava s’ trubači, inače će bidne nogirana iz bend’! Molimo deda Živorada, s’ mladinu stranu, da ne puca više iz staru kuburu, prosipa barut po krompirići… Fala!

Na ove reči moj brat je isplakao od smeha. Srećom nije imao nikakve posledice zbog toga. Posle svadbe mesecima se prisećao, smejao i pričao drugima ono što je tamo čuo.